Kompanija OpenAI objavila je izveštaj koji baca svetlo na dva sofisticirana pokušaja sprovođenja tajnih operacija uticaja (IO) — jedan poreklom iz Rusije, drugi iz Irana. Obe kampanje koristile su modele veštačke inteligencije u kombinaciji sa tradicionalnim tehnikama kako bi izgradile takozvane “false front” entitete — lažne organizacije i ličnosti koje su služile za prikrivanje pravog izvora geopolitičkih poruka.
Prema zvaničnom izveštaju OpenAI, obe operacije su zabranjene nakon što su otkrivene. Ono što ih čini posebno zanimljivim jeste njihov potencijalni domet — ruska operacija ocenjena je kao Kategorija 5 na IO Breakout Scale skali, što je prvi put da OpenAI razbija operaciju tog nivoa od kada je počela sa objavljivanjem ovakvih izveštaja. Iranska operacija dostigla je Kategoriju 4.
Operacija “Dark Clark” — ruski lažni think tank u Latinskoj Americi
Ruska operacija, nazvana “Dark Clark”, bila je višeslojna. Akteri su, prema navodima OpenAI-ja, kooptirali nesvesne pojedince u Latinskoj Americi da vode “think tank” na terenu — što znači da su stvarni ljudi, verovatno bez saznanja o pravom cilju, postali lice operacije. Pored toga, kreirani su lažni “procurili” dokumenti i audio snimci, od kojih su neki identifikovani u širenju na mrežama.
Ono što je specifično za ovu operaciju jeste masovna upotreba AI-ja za pisanje internih izveštaja — više nego za bilo koju drugu svrhu. Akteri su koristili modele da bi sastavljali dokumentaciju koja je trebalo da prikaže operaciju uspešnijom nego što je zaista bila, često primenjujući sumnjive ili potpuno obmanjujuće metodologije.
Operacija “Bogus Bylines” — iranski lažni novinari
Iranska operacija, označena kao “Bogus Bylines”, oslanjala se na nešto drugačiju taktiku. Kreirana je čitava grupa od sedam lažnih novinarskih persona koje su aktivno slale dugometražne članke malim i srednjim onlajn medijima širom sveta. Cilj je bio da se geopolitičke poruke vezane za rat između SAD i Iran “opere” kroz naizgled legitimne medijske kanale.
Pored dugih tekstova, operacija je generisala i masovne serije komentara na društvenim mrežama, uglavnom na teme povezane sa američko-iranskim sukobom. Ovaj pristup — kombinacija lažnih autora i koordinisanog komentarisanja — pokazuje kako se AI koristi za skaliranje operacija koje bi ranije zahtevale znatno veće ljudske resurse.
AI kao ubrzivač, ne kao suština
Možda najvažniji zaključak iz OpenAI-jevog izveštaja jeste da ove operacije po svojoj suštini podsećaju na klasične operacije uticaja iz perioda pre AI-ja. Iranske lažne novinare možemo uporediti sa “Alice Donovan”, fiktivnom novinarkom koja je bila paravan za rusku vojnu obaveštajnu službu i čiji su tekstovi objavljivani u zapadnim medijima 2016. i 2017. godine. Slično tome, ruska operacija podseća na “PeaceData”, lažni medijski outlet iz 2020. koji je regrutovao nesvesne novinare širom sveta.
Razlika je u efikasnosti. AI je akterima omogućio da ubrzaju radne tokove — od generisanja tekstova do kreiranja lažnih dokumenata — ali sama strategija ostaje prepoznatljivo ljudska: izgraditi privid legitimiteta, ubaciti sadržaj u prave medije i pustiti da se poruka širi.
OpenAI navodi da je od početka 2024. razbio ukupno 30 tajnih operacija uticaja. Njihova analiza pokazuje jasan obrazac: operacije koje pokušavaju da plasiraju sadržaj u stvarne medijske outlet-e, umesto da se oslanjaju isključivo na lažne naloge na društvenim mrežama, imaju najveći potencijalni domet i uticaj. Oba slučaja koja su sada razbijena uspela su da plasiraju sadržaj — ne sav je generisan AI modelima — u mejnstrim medije.
Ovaj izveštaj još jednom pokazuje da borba protiv dezinformacija u eri AI-ja nije samo tehnički izazov, već i pitanje medijske pismenosti i sposobnosti redakcija da prepoznaju sumnjive izvore pre nego što im otvore vrata.