Lista Pokret snaga Srbije – BK predstavila je petu tačku svog političkog programa, koja je ovog puta posvećena obrazovanju, nauci, veštačkoj inteligenciji i tehnološkom razvoju. Iako je reč o političkoj organizaciji, sadržaj ove tačke direktno se dotiče tema koje prate savremene tehnološke tokove — od digitalizacije obrazovnog sistema do primene AI rešenja u privredi i javnoj upravi.
Obrazovanje kao osnova za tehnološki napredak
Prema onome što je saopšteno, peti stub programa obuhvata reformu obrazovnog sistema sa naglaskom na STEM discipline, programiranje i digitalne veštine od najranijeg uzrasta. Ideja je da se učenici i studenti osposobe za tržište rada koje se sve brže menja pod uticajem automatizacije i veštačke inteligencije.
Ovakav pristup nije novina u svetskim okvirima — mnoge zemlje već godinama uvode informatiku kao obavezan predmet i ulažu u prekvalifikaciju nastavnika. Ono što je zanimljivo jeste da se AI eksplicitno pominje kao deo programa, što govori da i domaća politička scena počinje da prepoznaje tehnologiju kao pitanje od nacionalnog značaja, a ne samo kao temu za stručne skupove.
Nauka i inovacije u službi privrede
U delu posvećenom nauci, akcenat je stavljen na povezivanje naučno-istraživačkih institucija sa privredom i startap ekosistemom. To podrazumeva finansiranje istraživačkih projekata, ali i stvaranje uslova da se rezultati tih projekata komercijalizuju — nešto što je godinama slaba tačka domaćeg inovacionog sistema.
Ako se ovakve mere budu sprovodile u praksi, mogle bi da otvore prostor za razvoj domaćih AI startapa i tech kompanija koje bi zadržale mlade stručnjake u zemlji, umesto da ih trajno odvode u inostranstvo.
AI kao strateška tema, a ne samo fraza
Pominjanje veštačke inteligencije u političkom programu može zvučati kao trend, ali suština je u konkretnim koracima. Bez jasne strategije — od regulative i etičkih okvira do ulaganja u infrastrukturu i podatke — AI ostaje samo lepa reč na papiru. Sa druge strane, činjenica da se o tome govori u okviru zvaničnog programa predstavlja pomak u odnosu na period kada su tehnološke teme bile gotovo nevidljive u javnom diskursu.
Portal Vesti.rs preneo je ovu vest, a detalji programa tek treba da budu razrađeni u konkretne mere i zakonske predloge.
Ono što ostaje kao otvoreno pitanje jeste koliko će se ovakve ideje zadržati na nivou deklaracija, a koliko će zaista ući u obrazovne kurikulume, budžete za nauku i strategije digitalne transformacije. Jer tehnologija ne čeka — svet se ubrzano menja, a zemlje koje to ignorišu na kraju plaćaju najveću cenu.