Kada neka kompanija bankrotira, njena najvrednija imovina često ne leži u kancelarijskoj opremi ili nekretninama — već u podacima. Ovu činjenicu su prepoznale kompanije za razvoj veštačke inteligencije, koje sve češće kupuju arhive propalih preduzeća kako bi došle do ogromnih količina podataka za treniranje svojih modela.
Prema informacijama koje prenosi Anadolu Ajansı, ova praksa postaje sve zastupljenija na tržištu. Podaci o korisničkom ponašanju, transakcijama, komunikaciji i poslovnim procesima predstavljaju pravo bogatstvo za trening velikih jezičkih modela i drugih AI sistema.
Zašto su podaci bankrotiranih firmi tako vredni?
Kada kompanija ode pod stečaj, njeni digitalni resursi — baze podataka, arhive e-pošte, korisnički profili, istorija transakcija — postaju deo stečajne mase. Za razliku od žive kompanije koja čuva svoje podatke kao poslovnu tajnu, propala firma ih je često voljna prodati uz najbolju ponudu.
Za AI kompanije, ovi podaci su izuzetno atraktivni iz nekoliko razloga:
Raznovrsnost: Podaci iz različitih industrija omogućavaju treniranje modela na raznovrsnim scenarijima.
Realnost: Za razliku od sintetičkih podataka, ovi zapisi odražavaju stvarne poslovne situacije.
Cena: Stečajni upravnici često prodaju podatke po znatno nižim cenama od tržišnih.
Etička i pravna pitanja
Ipak, ova praksa otvara brojna pitanja. Šta se dešava sa privatnošću korisnika čiji se podaci nalaze u tim arhivama? Da li su kupci obavezni da poštuju prvobitne ugovore o zaštiti podataka? I kako se nositi sa činjenicom da su ti isti korisnici možda dali svoje podatke kompaniji koja više ne postoji?
Evropska regulativa, poput GDPR-a, nalaže da se podaci mogu koristiti samo u svrhe za koje su prvobitno prikupljeni. Međutim, kada kompanija bankrotira, nadzor nad poštovanjem ovih pravila postaje znatno složeniji.
Novi trend u AI ekonomiji
Ovo nije izolovan slučaj. Sve više investitora i pravnih stručnjaka specijalizuje se upravo za procenu vrednosti digitalne imovine u stečajnim postupcima. Podaci su postali roba, a njihova vrednost raste iz dana u dan.
Za srpsko tržište, koje tek razvija svoj AI ekosistem, ovo je signal da i domaće kompanije treba da razmišljaju o dugoročnoj vrednosti svojih podataka — ne samo kao operativnom resursu, već i kao potencijalnoj imovini koja može preživeti i samu firmu.
Ostaje da se vidi da li će regulatori uspeti da isprate ovaj trend ili će tržište podataka bankrotiranih firmi postati nova “divlja zona” u kojoj se prava korisnika lako gube.