{"id":3007,"date":"2026-10-08T18:43:37","date_gmt":"2026-10-08T18:43:37","guid":{"rendered":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/08\/openai-razbio-dve-tajne-operacije-uticaja-rusija-i-iran-koristili-ai-za-lazne-medijske-kampanje\/"},"modified":"2026-10-08T18:43:37","modified_gmt":"2026-10-08T18:43:37","slug":"openai-razbio-dve-tajne-operacije-uticaja-rusija-i-iran-koristili-ai-za-lazne-medijske-kampanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/08\/openai-razbio-dve-tajne-operacije-uticaja-rusija-i-iran-koristili-ai-za-lazne-medijske-kampanje\/","title":{"rendered":"OpenAI razbio dve tajne operacije uticaja: Rusija i Iran koristili AI za la\u017ene medijske kampanje"},"content":{"rendered":"

Kompanija OpenAI objavila je izve\u0161taj koji baca svetlo na dva sofisticirana poku\u0161aja sprovo\u0111enja tajnih operacija uticaja (IO) \u2014 jedan poreklom iz Rusije, drugi iz Irana. Obe kampanje koristile su modele ve\u0161ta\u010dke inteligencije u kombinaciji sa tradicionalnim tehnikama kako bi izgradile takozvane “false front” entitete \u2014 la\u017ene organizacije i li\u010dnosti koje su slu\u017eile za prikrivanje pravog izvora geopoliti\u010dkih poruka.<\/p>\n

\"OpenAI<\/figure>\n<\/p>\n

Prema zvani\u010dnom izve\u0161taju OpenAI<\/a>, obe operacije su zabranjene nakon \u0161to su otkrivene. Ono \u0161to ih \u010dini posebno zanimljivim jeste njihov potencijalni domet \u2014 ruska operacija ocenjena je kao Kategorija 5<\/strong> na IO Breakout Scale skali, \u0161to je prvi put da OpenAI razbija operaciju tog nivoa od kada je po\u010dela sa objavljivanjem ovakvih izve\u0161taja. Iranska operacija dostigla je Kategoriju 4.<\/p>\n

Operacija “Dark Clark” \u2014 ruski la\u017eni think tank u Latinskoj Americi<\/h2>\n

Ruska operacija, nazvana “Dark Clark”, bila je vi\u0161eslojna. Akteri su, prema navodima OpenAI-ja, kooptirali nesvesne pojedince u Latinskoj Americi da vode “think tank” na terenu \u2014 \u0161to zna\u010di da su stvarni ljudi, verovatno bez saznanja o pravom cilju, postali lice operacije. Pored toga, kreirani su la\u017eni “procurili” dokumenti i audio snimci, od kojih su neki identifikovani u \u0161irenju na mre\u017eama.<\/p>\n

Ono \u0161to je specifi\u010dno za ovu operaciju jeste masovna upotreba AI-ja za pisanje internih izve\u0161taja \u2014 vi\u0161e nego za bilo koju drugu svrhu. Akteri su koristili modele da bi sastavljali dokumentaciju koja je trebalo da prika\u017ee operaciju uspe\u0161nijom nego \u0161to je zaista bila, \u010desto primenjuju\u0107i sumnjive ili potpuno obmanjuju\u0107e metodologije.<\/p>\n

\"OpenAI<\/figure>\n<\/p>\n

Operacija “Bogus Bylines” \u2014 iranski la\u017eni novinari<\/h2>\n

Iranska operacija, ozna\u010dena kao “Bogus Bylines”, oslanjala se na ne\u0161to druga\u010diju taktiku. Kreirana je \u010ditava grupa od sedam la\u017enih novinarskih persona<\/strong> koje su aktivno slale dugometra\u017ene \u010dlanke malim i srednjim onlajn medijima \u0161irom sveta. Cilj je bio da se geopoliti\u010dke poruke vezane za rat izme\u0111u SAD i Iran “opere” kroz naizgled legitimne medijske kanale.<\/p>\n

Pored dugih tekstova, operacija je generisala i masovne serije komentara na dru\u0161tvenim mre\u017eama, uglavnom na teme povezane sa ameri\u010dko-iranskim sukobom. Ovaj pristup \u2014 kombinacija la\u017enih autora i koordinisanog komentarisanja \u2014 pokazuje kako se AI koristi za skaliranje operacija koje bi ranije zahtevale znatno ve\u0107e ljudske resurse.<\/p>\n

\"OpenAI<\/figure>\n<\/p>\n

AI kao ubrziva\u010d, ne kao su\u0161tina<\/h2>\n

Mo\u017eda najva\u017eniji zaklju\u010dak iz OpenAI-jevog izve\u0161taja jeste da ove operacije po svojoj su\u0161tini podse\u0107aju na klasi\u010dne operacije uticaja iz perioda pre AI-ja. Iranske la\u017ene novinare mo\u017eemo uporediti sa “Alice Donovan”, fiktivnom novinarkom koja je bila paravan za rusku vojnu obave\u0161tajnu slu\u017ebu i \u010diji su tekstovi objavljivani u zapadnim medijima 2016. i 2017. godine. Sli\u010dno tome, ruska operacija podse\u0107a na “PeaceData”, la\u017eni medijski outlet iz 2020. koji je regrutovao nesvesne novinare \u0161irom sveta.<\/p>\n

Razlika je u efikasnosti. AI je akterima omogu\u0107io da ubrzaju radne tokove<\/strong> \u2014 od generisanja tekstova do kreiranja la\u017enih dokumenata \u2014 ali sama strategija ostaje prepoznatljivo ljudska: izgraditi privid legitimiteta, ubaciti sadr\u017eaj u prave medije i pustiti da se poruka \u0161iri.<\/p>\n

OpenAI navodi da je od po\u010detka 2024. razbio ukupno 30 tajnih operacija uticaja<\/strong>. Njihova analiza pokazuje jasan obrazac: operacije koje poku\u0161avaju da plasiraju sadr\u017eaj u stvarne medijske outlet-e, umesto da se oslanjaju isklju\u010divo na la\u017ene naloge na dru\u0161tvenim mre\u017eama, imaju najve\u0107i potencijalni domet i uticaj. Oba slu\u010daja koja su sada razbijena uspela su da plasiraju sadr\u017eaj \u2014 ne sav je generisan AI modelima \u2014 u mejnstrim medije.<\/p>\n

Ovaj izve\u0161taj jo\u0161 jednom pokazuje da borba protiv dezinformacija u eri AI-ja nije samo tehni\u010dki izazov, ve\u0107 i pitanje medijske pismenosti i sposobnosti redakcija da prepoznaju sumnjive izvore pre nego \u0161to im otvore vrata.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kompanija OpenAI objavila je izve\u0161taj koji baca svetlo na dva sofisticirana poku\u0161aja sprovo\u0111enja tajnih operacija uticaja (IO) \u2014 jedan poreklom iz Rusije, drugi iz Irana. Obe kampanje koristile su modele ve\u0161ta\u010dke inteligencije u kombinaciji sa tradicionalnim tehnikama kako bi izgradile takozvane “false front” entitete \u2014 la\u017ene organizacije i li\u010dnosti koje su slu\u017eile za prikrivanje pravog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":3002,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[103,104],"tags":[],"class_list":["post-3007","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-ai","category-tehnologija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3007","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3007"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3007\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3007"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3007"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3007"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}