{"id":2773,"date":"2026-10-05T18:29:17","date_gmt":"2026-10-05T18:29:17","guid":{"rendered":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/05\/vestacka-inteligencija-dovrsila-gogoljeve-mrtve-duse-drugi-tom-koji-je-pisac-spalio-sada-postoji-u-digitalnom-obliku\/"},"modified":"2026-10-05T18:29:17","modified_gmt":"2026-10-05T18:29:17","slug":"vestacka-inteligencija-dovrsila-gogoljeve-mrtve-duse-drugi-tom-koji-je-pisac-spalio-sada-postoji-u-digitalnom-obliku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/05\/vestacka-inteligencija-dovrsila-gogoljeve-mrtve-duse-drugi-tom-koji-je-pisac-spalio-sada-postoji-u-digitalnom-obliku\/","title":{"rendered":"Ve\u0161ta\u010dka inteligencija dovr\u0161ila Gogoljeve “Mrtve du\u0161e” \u2013 drugi tom koji je pisac spalio sada postoji u digitalnom obliku"},"content":{"rendered":"

\"Ve\u0161ta\u010dka<\/figure>\n<\/p>\n

Nikolaj Vasiljevi\u010d Gogolj je 1852. godine, nedelju dana pre smrti, bacio u vatru rukopis drugog toma “Mrtvih du\u0161a”<\/strong> \u2013 dela koje je smatrao svojim \u017eivotnim projektom. Ostalo je samo nekoliko fragmenta i poglavlja koje je autor prethodno objavio. Vi\u0161e od 170 godina kasnije, jedno od najpoznatijih knji\u017eevnih gubitaka u istoriji dobio je neo\u010dekivani epilog: ve\u0161ta\u010dka inteligencija<\/strong> je napisala nastavak.<\/p>\n

Prema pisanju naslovinet.rs<\/a>, projekat je rezultat rada sa velikim jezi\u010dkim modelom koji je obu\u010den na Gogoljevom opusu, ruskim knji\u017eevnim kanonom devetnaestog veka i preostalim fragmentima drugog toma. Cilj nije bio da se napravi parodija, ve\u0107 da se \u2013 koliko je to tehni\u010dki mogu\u0107e \u2013 rekonstrui\u0161e stil, ritam i narativni glas jednog od najuticajnijih ruskih pisaca.<\/p>\n

\u0160ta zapravo zna\u010di “nastavak” koji je napisala ma\u0161ina?<\/h2>\n

Ovakvi projekti nisu novi. Prethodnih godina videli smo AI generisane nastavke \u0160ekspira, Dostojevskog, pa i poku\u0161aje da se dovr\u0161i Kafka. Ono \u0161to ovaj slu\u010daj \u010dini zanimljivim jeste specifi\u010dnost samog izvora: “Mrtve du\u0161e”<\/strong> su delo koje je i u svom prvom, objavljenom tomu ostavljeno nedovr\u0161eno u narativnom smislu, a drugi tom je postojao samo u autorovoj glavi i \u2013 nakratko \u2013 na papiru.<\/p>\n

Veliki jezi\u010dki modeli danas su u stanju da reprodukuju idiolekt pisca do nivoa koji prose\u010dan \u010ditalac te\u0161ko razlikuje od originala. Ali knji\u017eevna vrednost nije isto \u0161to i stilometrijska vernost. Gogoljeva ironija, njegov odnos prema \u010dinovni\u010dkoj Rusiji i prema samom \u010ci\u010dikovu, nastajali su iz iskustva, iz vere i iz li\u010dne krize koja je na kraju dovela do spaljivanja rukopisa. AI mo\u017ee da imitira re\u010denicu, ali ne i razlog zbog kojeg je ona napisana.<\/strong><\/p>\n

Tehnologija iza projekta<\/h2>\n

Iako detalji o konkretnom modelu nisu u potpunosti obelodanjeni, ovakvi poduhvati obi\u010dno kombinuju dva pristupa: fine-tuning<\/strong> na korpusu autora i retrieval-augmented generation<\/strong>, gde model tokom pisanja povla\u010di relevantne fragmente iz postoje\u0107ih tekstova, pisama i istorijskih izvora. Rezultat je tekst koji “zna” gde se radnja prvog toma zavr\u0161ila i na koji na\u010din je Gogolj nameravao da je nastavi \u2013 barem prema onome \u0161to je o tome ostalo zapisano u prepisci i svedo\u010danstvima savremenika.<\/p>\n

Ovo je ujedno i najve\u0107a slabost ovakvog pristupa. AI ne pi\u0161e iz namere, ve\u0107 iz verovatno\u0107e. Ono \u0161to dobijamo je najverovatniji nastavak, a ne onaj koji je Gogolj zaista \u017eeleo da napi\u0161e. Za \u010ditaoce koji tra\u017ee literarni do\u017eivljaj, to mo\u017ee biti fascinantno. Za prou\u010davaoce knji\u017eevnosti, to je pre svega zanimljiv eksperiment<\/strong>, a ne zamena za izgubljeni rukopis.<\/p>\n

\u0160ire implikacije: gde prestaje rekonstrukcija, a po\u010dinje kreacija?<\/h2>\n

Ovaj projekat se uklapa u \u0161iri trend koji ve\u0107 neko vreme potresa izdava\u010dku industriju i akademsku zajednicu. Od AI generisanih prevoda klasika do modela koji pi\u0161u u stilu poznatih autora, granica izme\u0111u digitalne restauracije<\/strong> i nove umetnosti<\/strong> postaje sve nejasnija. Postavlja se pitanje: ako je tekst napisan uz pomo\u0107 ma\u0161ine, u \u010dije ime govori \u2013 Gogoljevo, ili algoritma?<\/p>\n

Jedan deo odgovora le\u017ei u tome kako \u010ditalac pristupa delu. Ako ga \u010dita kao Gogolja, verovatno \u0107e biti razo\u010daran. Ako ga \u010dita kao zanimljiv tehni\u010dki i kulturolo\u0161ki poduhvat \u2013 kao ogledalo u kojem se ogleda na\u0161 odnos prema knji\u017eevnosti u doba AI \u2013 onda je ovo jedan od zanimljivijih projekata ove godine.<\/p>\n

Gogolj je, prema svedo\u010denjima, drugi tom spalio u trenutku verske krize, veruju\u0107i da njegovo delo nije dostojno onoga \u0161to je nameravao da ka\u017ee. Paradoksalno, upravo tu prazninu sada popunjava ne\u0161to \u0161to ne veruje ni u \u0161ta \u2013 model verovatno\u0107e<\/strong>. Da li je to pobeda tehnologije ili poraz knji\u017eevnosti, ostaje da proceni svako za sebe.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nikolaj Vasiljevi\u010d Gogolj je 1852. godine, nedelju dana pre smrti, bacio u vatru rukopis drugog toma “Mrtvih du\u0161a” \u2013 dela koje je smatrao svojim \u017eivotnim projektom. Ostalo je samo nekoliko fragmenta i poglavlja koje je autor prethodno objavio. Vi\u0161e od 170 godina kasnije, jedno od najpoznatijih knji\u017eevnih gubitaka u istoriji dobio je neo\u010dekivani epilog: ve\u0161ta\u010dka […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2772,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[103,107],"tags":[],"class_list":["post-2773","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-ai","category-nauka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2773","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2773"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2773\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2772"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2773"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2773"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2773"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}