{"id":2653,"date":"2026-10-03T01:57:41","date_gmt":"2026-10-03T01:57:41","guid":{"rendered":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/03\/intel-zeli-da-podaci-kroz-procesore-putuju-brzinom-svetlosti\/"},"modified":"2026-10-03T01:57:41","modified_gmt":"2026-10-03T01:57:41","slug":"intel-zeli-da-podaci-kroz-procesore-putuju-brzinom-svetlosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/03\/intel-zeli-da-podaci-kroz-procesore-putuju-brzinom-svetlosti\/","title":{"rendered":"Intel \u017eeli da podaci kroz procesore putuju brzinom svetlosti"},"content":{"rendered":"

\"Intel<\/figure>\n<\/p>\n

Kompanija Intel<\/strong> podnela je patent koji bi mogao da ozna\u010di po\u010detak nove ere u dizajnu procesora. Prema dokumentaciji koja je dospe\u0142a u javnost, \u010dipoliki gigant radi na tehnologiji opti\u010dkih konekcija unutar samog procesora<\/strong> \u2014 \u0161to bi zna\u010dilo da bi podaci izme\u0111u jezgara putovali svetlo\u0161\u0107u, a ne elektri\u010dnim signalima.<\/p>\n

Ovo nije prvi put da se govori o opti\u010dkim vezama u ra\u010dunarstvu. Optika se ve\u0107 godinama koristi za prenos podataka na velikim razdaljinama \u2014 od data centara do podmorskih kablova. Ali integracija svetlovodnih puteva unutar samog \u010dipa<\/strong> predstavlja mnogo ve\u0107i izazov, kako zbog minijaturizacije, tako i zbog proizvodnih procesa.<\/p>\n

Za\u0161to je ovo va\u017eno?<\/h2>\n

Dana\u0161nji procesori su suo\u010deni sa ozbiljnim ograni\u010denjem \u2014 brzina elektri\u010dnih signala kroz bakarne \u017eice<\/strong> dosti\u017ee svoj plafon. Kako broj jezgara raste, tako raste i potreba za br\u017eom komunikacijom izme\u0111u njih. Bakar jednostavno ne mo\u017ee da isprati taj tempo bez ogromnih gubitaka energije i zagrevanja.<\/p>\n

Svetlost, s druge strane, nema tih problema. Fotoni putuju br\u017ee, tro\u0161e manje energije i ne stvaraju toplotu na isti na\u010din. Ako Intel uspe da ovu ideju prevede iz patenta u stvarni proizvod, mogli bismo da vidimo procesore koji su nekoliko puta energetski efikasniji<\/strong> od dana\u0161njih, uz istovremeno ve\u0107e performanse.<\/p>\n

Detalji patenta, naravno, nisu potpuno javni. Ono \u0161to znamo jeste da Intel opisuje sistem gde se opti\u010dki signali generi\u0161u i usmeravaju unutar \u010dipa, koriste\u0107i mikroskopske svetlovode i modulatore. To je tehnolo\u0161ki poduhvat koji zahteva savr\u0161enu preciznost \u2014 gre\u0161ka od nekoliko nanometara mo\u017ee da zna\u010di razliku izme\u0111u funkcionalnog \u010dipa i skupog komada silicijuma.<\/p>\n

Trka je ve\u0107 po\u010dela<\/h2>\n

Intel nije jedini koji sanja o opti\u010dkim \u010dipovima. IBM<\/strong>, TSMC<\/strong> i nekoliko startapa ve\u0107 godinama istra\u017euju sli\u010dne koncepte. Ali patent sam po sebi ne zna\u010di da \u0107emo sutra videti ovakve procesore u prodaji. Put od patenta do fabrike mo\u017ee da traje godinama, \u010desto i decenijama.<\/p>\n

Ono \u0161to je sigurno jeste da silicijumska era polako dolazi do svojih granica. Ako \u017eelimo da nastavimo da pove\u0107avamo snagu ra\u010dunara, mora\u0107emo da prona\u0111emo nove na\u010dine da prenosimo podatke. Svetlost je jedan od najozbiljnijih kandidata.<\/p>\n

Ovaj patent zato treba posmatrati kao jasan signal \u2014 Intel ozbiljno razmi\u0161lja o tome \u0161ta dolazi posle bakra. A to bi moglo da promeni sve, od mobilnih telefona do superra\u010dunara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kompanija Intel podnela je patent koji bi mogao da ozna\u010di po\u010detak nove ere u dizajnu procesora. Prema dokumentaciji koja je dospe\u0142a u javnost, \u010dipoliki gigant radi na tehnologiji opti\u010dkih konekcija unutar samog procesora \u2014 \u0161to bi zna\u010dilo da bi podaci izme\u0111u jezgara putovali svetlo\u0161\u0107u, a ne elektri\u010dnim signalima. Ovo nije prvi put da se govori […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2652,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[107,104],"tags":[],"class_list":["post-2653","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-nauka","category-tehnologija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2653","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2653"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2653\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2652"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2653"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2653"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2653"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}