{"id":2363,"date":"2026-10-01T15:31:24","date_gmt":"2026-10-01T15:31:24","guid":{"rendered":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/01\/google-ai-mapirao-9-milijardi-genetskih-promena-nova-era-nauke-i-spasavanja-zivota\/"},"modified":"2026-10-01T15:31:24","modified_gmt":"2026-10-01T15:31:24","slug":"google-ai-mapirao-9-milijardi-genetskih-promena-nova-era-nauke-i-spasavanja-zivota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/2026\/10\/01\/google-ai-mapirao-9-milijardi-genetskih-promena-nova-era-nauke-i-spasavanja-zivota\/","title":{"rendered":"Google AI mapirao 9 milijardi genetskih promena: Nova era nauke i spa\u0161avanja \u017eivota"},"content":{"rendered":"

Google je napravio zna\u010dajan iskorak u primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije u nauci, najavljuju\u0107i niz dostignu\u0107a koja bi mogla da promene na\u010din na koji se borimo protiv bolesti, predvi\u0111amo katastrofe i u\u010dimo. <\/p>\n

\"Google<\/figure>\n

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada tehnologije kompanije podr\u017eavaju preko 300 jezika<\/strong>, koje govori 7 milijardi ljudi, \u0161to \u010dini 86% svetske populacije.<\/p>\n

U fokusu ovih napora je ubrzavanje nau\u010dnih otkri\u0107a kako bi se direktno pobolj\u0161ali \u017eivoti ljudi. Google isti\u010de nekoliko klju\u010dnih oblasti: zdravstvo, otpornost na katastrofe, u\u010denje i ekonomske mogu\u0107nosti. Jedan od najimpresivnijih podviga je mapiranje predvi\u0111enog uticaja svih 9 milijardi mogu\u0107ih jednostrukih genetskih promena<\/strong> u ljudskom genomu putem projekta AlphaGenome Atlas<\/strong>, koji je sada otvoren za istra\u017eiva\u010de \u0161irom sveta.<\/p>\n

Predvi\u0111anje vremena i katastrofa<\/h2>\n

Kada su prirodne nepogode u pitanju, Google je predstavio WeatherNext 3<\/strong>, svoj najnapredniji globalni model vremenske prognoze. Ovaj model donosi \u010dak 50% ta\u010dnije prognoze padavina<\/strong> dan ili vi\u0161e unapred, a ve\u0107 je u upotrebi u Google proizvodima. Pored toga, kreiran je Planetary Prediction Engine<\/strong>, koji kombinuje podatke o globalnom zdravlju, bezbednosti hrane i socioekonomskim faktorima kako bi predvideo planetarne krize. Ovaj sistem je ve\u0107 kori\u0161\u0107en tokom aktuelne epidemije ebole u Demokratskoj Republici Kongo, kao i u SAD za identifikaciju ranjivih zajednica kroz 21 zdravstveni indikator CDC-a.<\/p>\n

AI se koristi i za smanjenje klimatskog uticaja avijacije, a ova istra\u017eivanja se ve\u0107 primenjuju u Velikoj Britaniji u saradnji sa vladom, kao i u Aziji. <\/p>\n

\"Google<\/figure>\n<\/p>\n

Ekonomske mogu\u0107nosti i pristupa\u010dnost<\/h2>\n

Google je tako\u0111e objavio nove interaktivne uvide putem svog AI & Economy ATLAS<\/strong>, koji pru\u017ea najsveobuhvatniji pregled toga kako ljudi \u0161irom sveta koriste AI. Ovi podaci nagla\u0161avaju potencijal tehnologije da otklju\u010da ekonomske prilike za vi\u0161e ljudi, ali i da podr\u017ei radnike kako se tr\u017ei\u0161te rada menja.<\/p>\n

Iako su mogu\u0107nosti uzbudljive, Google priznaje da koristi od AI nisu zagarantovane. Kako navode, klju\u010dno je raditi na tome da prednosti postanu stvarnost, uz istovremeno ubla\u017eavanje rizika. Kompanija sara\u0111uje sa stru\u010dnjacima \u0161irom sveta kako bi ova tehnologija re\u0161avala najte\u017ee probleme dana\u0161njice. <\/p>\n

\"Google<\/figure>\n<\/p>\n

Za vi\u0161e informacija o tome kako Google gradi AI za ubrzavanje nauke, posetite zvani\u010dni blog<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Google je napravio zna\u010dajan iskorak u primeni ve\u0161ta\u010dke inteligencije u nauci, najavljuju\u0107i niz dostignu\u0107a koja bi mogla da promene na\u010din na koji se borimo protiv bolesti, predvi\u0111amo katastrofe i u\u010dimo. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada tehnologije kompanije podr\u017eavaju preko 300 jezika, koje govori 7 milijardi ljudi, \u0161to \u010dini 86% svetske populacije. U fokusu ovih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2358,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","footnotes":""},"categories":[103,107,104],"tags":[],"class_list":["post-2363","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-ai","category-nauka","category-tehnologija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2363","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2363"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2363\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2358"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2363"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2363"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/11000.dev\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2363"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}