Ukoliko ste ikada leteli negde duže od dva sata, verovatno ste se našli u situaciji da gledate u onaj mali simbol Wi-Fi-ja na naslonu sedišta i pitate se – da li je vraški vredan tih 10 ili 20 evra? Odgovor je, kao i obično, komplikovaniji nego što bi trebalo da bude. Internet u avionu danas nije nikakva magija, ali nije ni običan kućni ruter koji ste poneli u kabinu. Iza njega stoji ozbiljna inženjerska priča koja se menja iz godine u godinu.
Dva načina da dobijete signal na 10.000 metara
Postoje dva osnovna pristupa i vredi ih razlikovati, jer od njih direktno zavisi koliko ćete para ostaviti i kakvo ćete iskustvo imati. Prvi je takozvani air-to-ground sistem, gde avion komunicira sa mrežom repetitora postavljenih na zemlji. Ovaj pristup je jeftiniji za instalaciju, ali ima veliku manu – ne radi iznad okeana, pustinja i polarnih oblasti. Zato ga najčešće srećete na domaćim i kraćim regionalnim letovima.
Drugi, daleko zanimljiviji pristup, je satelitski internet. Avion ima antenu na trupu koja komunicira sa satelitom u orbiti, a satelit dalje šalje signal ka zemaljskoj stanici. Ovde se poslednjih godina dogodila prava revolucija zahvaljujući nisko-orbitalnim satelitima (LEO), poput onih iz Starlink mreže. Za razliku od starih geostacionarnih satelita na 36.000 kilometara, LEO sateliti kruže mnogo bliže Zemlji, pa je latencija drastično manja. To je razlika između „strimujem YouTube bez problema” i „čekam tri minuta da se učita mejl”.
Zašto je Wi-Fi u avionu toliko skup?
Mnogi putnici se žale da je cena nerealna – a u pravu su, ali razlozi nisu pohlepa aviokompanija, već fizika i novac. Satelitski bandwidth je skup, a avion koji leti brzinom od 900 km/h mora stalno da prebacuje vezu sa jednog satelita ili repetitora na drugi. To zahteva sofisticiranu opremu i održavanje. Uz to, aviokompanije često kupuju kapacitet unapred, pa ga moraju nekako naplatiti.
Cene variraju od kompanije do kompanije. Neke naplaćuju po satu, neke po letu, a neke – poput nekih američkih prevoznika – daju besplatan pristup samo članovima lojalnog programa. Postoje i oni koji su potpuno ukinuli naplatu, ali to je za sada retkost i uglavnom važi za domaće letove unutar SAD ili za poslovnu klasu.
Šta donosi budućnost
Sa dolaskom sve više LEO satelita, očekuje se da će internet u avionu postati i brži i jeftiniji. Neke kompanije već testiraju prenos podataka brzinama koje se mere stotinama megabita u sekundi, što je dovoljno za strimovanje u 4K rezoluciji. Pitanje je samo koliko će aviokompanije želeti da taj napredak prenesu na putnike – i da li će Wi-Fi ostati premium usluga ili postati nešto što se podrazumeva, kao što je danas slučaj sa strujom u sedištu.
Jedno je sigurno – vremena kada je internet u avionu bio simbol prestiža i tehnološkog čuda su iza nas. Danas je to samo još jedan servis, sa svim svojim manama i prednostima. Sledeći put kada bidete birali da li da platite – setite se da iza tog signala stoji lanac od antene na trupu, satelita u orbiti i inženjera koji se trude da vaš mejl stigne pre nego što sletite.