Iako Srbija još uvek nema sopstvenu svemirsku agenciju, stručnjaci okupljeni na tribini u Centru za promociju nauke (CPN) u Beogradu složili su se u jednom — naša zemlja ima solidnu bazu za razvoj svemirskih tehnologija.
Na skupu je istaknuto da domaći inženjeri, programeri i naučnici već godinama učestvuju u međunarodnim projektima, od obrade satelitskih podataka do razvoja softvera za analizu orbita. Problem, kako je rečeno, nije nedostatak znanja, već nedostatak sistemske podrške i jasne strategije.
Od CubeSat misija do komercijalnih aplikacija
Jedan od ključnih zaključaka tribine jeste da bi Srbija mogla da se fokusira na male satelite (CubeSat), koji su poslednjih godina postali pristupačni čak i za univerzitete i startape. Ovi sateliti, veličine kutije za cipele, koriste se za telekomunikacije, praćenje vremenskih prilika i snimanje Zemljine površine.
Pored toga, sve više domaćih IT kompanija radi na obradi satelitskih snimaka uz pomoć veštačke inteligencije — od prepoznavanja useva do praćenja šumskih požara. To je tržište koje globalno raste iz godine u godinu i u kojem Srbija, uz pametno pozicioniranje, može da nađe svoju nišu.
Šta nedostaje?
Učesnici tribine nisu krili da je glavna prepreka finansiranje i kadrovska baza. Mladi talenti često odlaze u inostranstvo, gde ih čekaju bolji uslovi i konkretni projekti. Sa druge strane, država još uvek nema jasno definisan okvir za komercijalizaciju svemirskih tehnologija, što investitore drži na distanci.
Ipak, optimizam postoji. Kao primer dobre prakse navedena je saradnja sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA), kroz programe poput ESA BIC, koji podržavaju startape u ranoj fazi razvoja. Srbija je potpisnica sporazuma o saradnji sa ESA-om još od 2019. godine, ali konkretni rezultati su, kako se čini, tek na pomolu.
Zašto je ovo važno za tech scenu?
Svemirske tehnologije nisu samo stvar naučne radoznalosti. One direktno utiču na razvoj telekomunikacija, navigacije, daljinskog detektovanja i autonomnih sistema. Za domaću tech zajednicu to znači nova radna mesta, izvoz softvera i mogućnost da se radi na projektima koji prevazilaze lokalne okvire.
Ako se trendovi nastave, Srbija bi u narednoj deceniji mogla da postane prepoznatljiv igrač u regionu — ne kao proizvođač raketa, već kao zemlja pametnih rešenja za svemirske podatke. Ostaje da se vidi da li će institucije to prepoznati na vreme.
Izvor: Radio-televizija Vojvodine