Crna Gora, zemlja koja je donedavno bila poznata pre svega po turizmu i prirodnim lepotama, polako ali sigurno gradi novi imidž — onaj tehnološkog haba na Jadranu. Prema najnovijim podacima, čak 85 odsto crnogorskih startapova koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom poslovanju, dok više od polovine njih svoje proizvode i usluge planira da plasira na međunarodno tržište.
Ovi brojevi nisu slučajnost. Oni oslikavaju globalni trend u kojem AI prestaje da bude stvar prestiža i postaje osnovno oruđe za razvoj proizvoda, optimizaciju procesa i brže skaliranje. Ono što je nekada bilo rezervisano za Silicijumsku dolinu, danas je realnost i u regionu koji se sve glasnije pozicionira kao deo evropske tech scene.
AI kao motor, a ne marketinški trik
Podatak da gotovo devet od deset startapova u Crnoj Gori koristi neki oblik veštačke inteligencije govori da je reč o zrelijoj primeni tehnologije, a ne o površnom „AI washingu”. Mladi timovi najčešće integrišu modele mašinskog učenja u korisničku podršku, analitiku podataka, automatizaciju prodaje ili razvoj sopstvenih alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima.
Ovakav pristup ima smisla. Za male timove sa ograničenim resursima, AI znači da jedan inženjer može da uradi posao za koji je ranije bio potreban ceo odeljak. To je posebno važno u zemljama u kojima je pristup kvalifikovanoj radnoj snazi ograničen, a konkurencija na globalnom tržištu nemilosrdna.
Preko granice od prvog dana
Još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja jeste da više od polovine crnogorskih startapova cilja inostrano tržište. To nije iznenađenje kada se uzme u obzir da je domaće tržište malo — ali jeste znak promene razmišljanja. Nekadašnja logika „prvo osvoji lokalno, pa onda širi” polako ustupa mesto strategiji „rodi se globalno”.
Ovakav pristup podseća na modele koje vidimo u Estoniji ili Izraelu, gde startapi od prvog dana razmišljaju o korisnicima van svojih granica. Digitalne usluge ne poznaju carine ni geografske barijere, pa je za jedan SaaS proizvod ili AI alat potpuno svejedno da li mu je prvi korisnik iz Podgorice ili iz Berlina.
Šta ovo znači za region
Crnogorski ekosistem je i dalje mali u poređenju sa Srbijom ili Hrvatskom, ali ovakvi podaci pokazuju da veličina nije presudna. Ono što jeste presudno je spremnost da se eksperimentiše sa novim tehnologijama i da se traži tržište tamo gde ono zaista postoji.
Ako se ovaj trend nastavi, sasvim je realno očekivati da će u narednim godinama sve više investitora i akceleratora obraćati pažnju na ovaj deo Balkana. Jer, kada 85 odsto startapova koristi veštačku inteligenciju i više od polovine razmišlja globalno, to nije više eksperiment — to je strategija.
Izvor: eKapija