U vreme kada se veštačka inteligencija nameće kao rešenje za gotovo svaki problem, od pisanja mejlova do dijagnostike bolesti, jedno pitanje ostaje otvoreno — može li algoritam da zameni ljudski razgovor kada je reč o mentalnom zdravlju? Profesor doktor Nebojša Jerotić, psihijatar, u razgovoru za Politiku jasno stavlja do znanja da depresija nije samo neraspoloženje i da mašina, ma koliko bila pametna, ne može da pruži ono što čoveku u krizi najviše treba — iskrenu ljudsku pažnju.
Jerotić ističe da se depresija često pogrešno svodi na “loš dan” ili prolaznu tugu, ali da je u pitanju ozbiljno stanje koje zahteva stručnu pomoć. Iako AI alati poput chatbotova mogu da ponude određenu vrstu podrške i da posluže kao prva linija informisanja, oni ne mogu da zamene terapeutski odnos koji se gradi između pacijenta i lekara.
Zašto chatbot nije terapeut
Poslednjih godina svedoci smo ekspanzije AI chatbotova namenjenih mentalnom zdravlju — od onih koji vode dnevnik raspoloženja do onih koji simuliraju razgovor sa terapeutom. Iako zvuči primamljivo, posebno u zemljama gde je pristup psihijatrima ograničen, Jerotić upozorava da takvi alati mogu da pruže samo površnu utehu.
Razgovor sa mašinom nema empatiju, nema sposobnost da prepozna nijanse u glasu, pauze između rečenica ili ono što pacijent prećuti. A upravo ti sitni signali često su ključni za razumevanje stanja pacijenta. Algoritam može da analizira reči, ali ne može da oseti strah, stid ili olakšanje.
Tehnologija kao pomoć, ne kao zamena
Ovo ne znači da tehnologija nema mesto u psihijatriji. Naprotiv — AI može da pomogne u trijaži pacijenata, analizi velikih količina podataka ili kao dodatak terapiji između seansi. Ali granica mora da bude jasna: mašina pomaže, čovek leči.
Jerotićev stav odražava širu debatu koja se vodi u svetu tehnologije i medicine — dok se LLM modeli sve više koriste u zdravstvu, stručnjaci upozoravaju da empatija i ljudski kontakt ostaju nezamenljivi. Pogotovo kada je reč o stanjima kao što je depresija, gde osećaj da vas neko zaista sluša može da bude prvi korak ka ozdravljenju.
U eri u kojoj se sve više oslanjamo na ekrane, možda je najvažnija poruka upravo ova: veštačka inteligencija može da bude korisna, ali ne može da zameni razgovor. Ljudski kontakt ostaje nešto što nijedan model, ma koliko bio sofisticiran, ne može da replicira.
Ako se pitate gde je granica između korisne primene AI u zdravstvu i opasnog oslanjanja na tehnologiju, odgovor verovatno leži u ravnoteži — tehnologija kao alat, čovek kao centar.