Dok svet nestrpljivo čeka svaki novi model veštačke inteligencije, proizvodni pogoni širom Azije rade punom parom. Međutim, ta euforija oko AI ima i svoju cenu — i to onu bukvalnu. Prema najnovijim analizama, globalna trka za AI infrastrukturom počinje ozbiljno da guši proizvodne kapacitete, što će se direktno odraziti na cenu uređaja koje svakodnevno koristimo.
Bitka za čipove i memoriju
Suština problema leži u poluprovodnicima. Kompanije poput Nvidije, AMD-a i drugih giganta troše enormne količine proizvodnih kapaciteta kako bi napravile procesore za AI modele. Ali nije samo procesor u pitanju — tu su i memorijski čipovi visokog kapaciteta (HBM), koji su ključni za rad AI servera.
Fabrike koje su nekada proizvodile memoriju za obične telefone i laptopove sada preusmeravaju svoje linije na skuplje i profitabilnije AI komponente. To stvara veštački manjak na tržištu potrošačke elektronike.
Šta to znači za vaš novčanik?
Jednostavno rečeno — cene računara, laptopova i pametnih telefona će rasti. Proizvođači poput Apple-a, Samsunga i Lenova već osećaju pritisak. Kada ponuda komponenti opadne, a potražnja za gotovim uređajima ostane ista (ili poraste), cena mora da skoči.
Ovo neće biti dramatičan skok od 50 odsto preko noći, ali stručnjaci predviđaju postepeno poskupljenje tokom narednih kvartala. Ono što je nekada bilo “budget” rešenje za studente ili kancelarijske radnike, uskoro bi moglo da postane luksuz.
AI kao nevidljivi porez
Ironija je u tome što veštačka inteligencija, koja bi trebalo da olakša život i pojeftini usluge, zapravo poskupljuje hardver. Svaki put kada upitate ChatGPT nešto ili generišete sliku u Midjourney-u, negde u data centru se troši resurs. A ti resursi se plaćaju — i to iz vašeg džepa, kroz cenu uređaja.
Za sada nema naznaka da će se ovaj trend zaustaviti. Dok god AI bude gladan struje i čipova, proizvodne trake će raditi za njega, a ne za nas. Ostaje da vidimo da li će tržište naći način da uravnoteži ovu neravnotežu ili ćemo svi zajedno plaćati ceh AI revolucije.
Izvor: Politika